Kolbrinska Biblija. Гауди у нама « zeljkabojic. Прво питање је одакле? Како? Да ли је био луди геније? Само геније? Само луд? Шта је то тог манијакалног креативца, што Гауди свакако јесте, побудило да крајем претпрошлог века постави стандарде који данас опчињавају колико и запрепашћују. Шта је то у њему било тако уникатно? Сад бих волела да убацим још један елемент у то питање: Шта је имао он, а немамо ми? Зашто је данас цигла само цигла? Рођен је 25. јуна 1852. у… Реусу или Риндомсу? У парку Гуељ, којем је дао свој величанствени печат, мислим да бих могла провести дане и дане… Тамо је он покушао да изгради један чудесни свет у којем је употребна вредност ствари далеко иза утиска који оставља њихов маштовит изглед и енергија којом одишу и плене…Такве су и чувене клупе… Да, може се на њима и седети, али приступам им као делу генија, седање на њих за мене је скрнављење.
Каса Мила зидана од ломљеног камена. Каса Батљо, или Кућа од костију, како је мештани називају, представља још једно његово ремек-дело. И ко је, на крају Гауди? Сећам се бивших ђака « zeljkabojic. Посвећено Марини Јовановић Петнаест година стажа је иза мене, од тога девет у једном малом селу надомак Шапца. Када сам почињала са радим имала сам само нејасне представе о томе где се налази и шта ме тамо чека. Колико је то било далеко од реалности… До центра села двадесетак минута ваљевским, а онда још толико пешке раскаљаним сеоским путем између њива. Родитељи ме дочекују у шпалиру бојажљивим осмехом. Више од половине њих из ромског насеља удаљеног пар километара. Радили су и они млађи, али су и тад мислили на своју учитељицу.
Почеше времена да се мењају. Ако бих кроз прозор аутобуса спазила неко дете, по мојој процени школског узраста, одмах бих поручила да дође у школу. После девет година рада добила сам премештај. Like this: Sviđa mi se Učitavanje... Алхамбра – црвени цвет Андалузије « zeljkabojic. „Vamos a Granada! “ Андалузија… звук њеног имена буди у нама звуке корида и фламенка, укус сангрије и тапаса, слику маслињака и Алхамбре.
На местима судара вера, култура и народа увек су настајале величанствене грађевине. Настајале и с муком опстајале. Калифат Ал Андалуз, са престоницом у Кордоби и Гранади, оснивају Мавари[1]. Комплетним градом доминира архитектонско чудо – дворац Алхамбра, израстао на брду изнад града, окружен шумом и праковима. Алхамбра оставља без даха. Унутрашњи зидови украшени су чипкастим арабескама. У сваком тренутку се изнад глава може видети нека од румених кула које из даљине подсећају на то мистично доба, када су архитекти стварали лепоту, а жубор воде био музика..
Алхамбру треба удахнути пуним плућима, осетити је у сваком дамару, уселити је у најсеновитији кутак ока. . [1] Арапи, данас настањени на тлу Марока и Алжира Like this: Sviđa mi se Učitavanje...