background preloader

Митологија

Facebook Twitter

Zmajevi

Удружење родноверних Србије "Старославци": РОДНОВЕРНИ КАЛЕНДАР. Наш стари, претхришћански, Божић био у време зимске краткодневнице, односно дан касније када се рађа ново Сунце, мали бог – Божић – Сварожић.

Удружење родноверних Србије "Старославци": РОДНОВЕРНИ КАЛЕНДАР

По неким веровањима, зимска краткодневница је у исто време и празник Коледа, дан када стари Коледо умире, а рађа се Купало и најављује свој период који траје 6 месеци. Дан пре Божића празновао се слично као и данас, наши преци обележавали су Бадњи дан и Бадње вече. На Бадње вече завршавали су се Коледарски дани. Треба споменути и то да је црква 25. децембар (коледар) као датум слављења хришћанског Божића усвојила у 4. веку у Риму желећи да потисне „пагански“ празник (Natalis Solis Invicti) слављења рођења Сунца.

Zmaj, Stari Sloveni, Staroslovenska mitologija, religija i istorija.

Vlasi

Vedsko shvatanje univerzuma, Stari Sloveni, Staroslovenska mitologija, religija i istorija. Prema slovenskom vedizmu, Univerzum se sastoji od tri sveta koji se međusobno prožimaju.

Vedsko shvatanje univerzuma, Stari Sloveni, Staroslovenska mitologija, religija i istorija

Ta tri sveta jesu Jav, Nav i Prav, odnosno pojavni svet, duhovni svet i kosmički zakon. Ovde se zapravo radi o raznim nivoima realnosti, pa tako Jav predstavlja materijalnu ravan, Nav - svet duhovnih entiteta (mrtvih predaka i bogova) kao i samu nematreijalnu realnost, odnosno, astralnu sferu. Prav je idealni plan Univerzuma oličen u rasporedu planeta i sazvežđa, ali on je takođe i nacrt jednog životnog puta koji svaki čovek treba da prati (Staza Prava). Kako se zapravo odnose ova tri sveta? Kretanja planeta i sazvežđa u Pravu odslikavaju se u Navu kao događaji iz mitologije dok se ti događaju u materijalnom svetu , tj. Vesna Kukaševski. Гора Божурова - Весник. Божур је „цар цвећа“ и „духовска ружа“ која стоји у вези бога Вида или Световида, а касније Косовске битке и светога кнеза Лазара.

Гора Божурова - Весник

Носи божанске придевке „Видовача“ и „Видова трава“ по богу Виду коме је посвећен, а његова црвена боја је атрибут Огња за који новије предање каже да је од крви косовских јунака. У народној песми, јунаци носе божур за калпаком. Њега чува „птица раног пролећа мартана жуња, која брани и лечи особито децу“, а корен божура веша се деци око врата. Теофраст је забележио, да је божур био извор многих празноврица код Јелина, који су ову биљку преузели од Пеона или античких Срба. Www.diogenpro.com/uploads/4/6/8/8/4688084/doc._dr._hristo_petreski_autorske_bajke_tiodora_ristica.pdf. Www.diogenpro.com/uploads/4/6/8/8/4688084/doc._dr._hristo_petreski_autorske_bajke_tiodora_ristica.pdf. Slavenska mitologija VI: Velika boginja - Fantasy Hrvatska. Autor: Veles Hitovi: 3668 Kameni kipić nepoznate slavenske boginje O Perunu i Velesu u prethodnim je člancima rečeno skoro sve što se o tome dosadašnjom rekonstrukcijom uspjelo saznati.

Slavenska mitologija VI: Velika boginja - Fantasy Hrvatska

Samo je jedna stvar još ostala nerazjašnjena: razlog sukoba ta dva velika boga. Gromovnik i zmaj u gotovo su svemu suprotstavljeni: iznad naspram ispod, suho naspram mokrog, vatra naspram vodi, nebesa naspram podzemlju, ljeto naspram zimi, svjetlost naspram tami, ratništvo naspram vračanju, vladar naspram podanicima, ratarstvo naspram stočarstvu, čovjek naspram zvijeri, život naspram smrti, red protiv kaosa. U Nestorovom ljetopisu Perunov kip koji je stajao ispred dvora kijevskog kneza opisan je s “glavom od srebra i brkom od zlata.” Što je dakle mitsko zlato koje veže Peruna i Velesa, koje gore na nebu plamti i sije, a dolje u tami doma ljude tjera u polaganu, gnjilu smrt? “Ratatosk je ime vjeverici koja trčećipo Yggdrasilu stablu jasenuodozgo riječi orlove nosećigovori Nidhoggu dolje u dnu.” Mokoš? V. Kreativni Magazin. Spustili se tamni oblaci nad Juhorom pa kiša sipi već pola dana.

Kreativni Magazin

Obronci planina koji se vide kad je sunčano obavijeni su kišnom zavesom, koja pritiska i topi zemlju koja danima beše bez kapi vode. Sparina koja se podiže davi i guši stanovnike šume, pa se povlače u svoje hladne jazbine. Perun šara nebo munjama … User Rating: 4.35 ( 2 votes) Spustili se tamni oblaci nad Juhorom pa kiša sipi već pola dana.

Mala koliba smeštena na samom rubu šume, nekako se utopila uz same grane hrastova koji su se nadvijali nad njom. Često je sedeo na pragu, sam, zamišljen i zagledan u daljinu, pušeći duvan iz dedine lule. Rešio je tako da ostavi sve i da se preseli u tu malu kolibu. СРБСКИ КУЛТ ВУКА. Astromitologija. Da ispričamo priču za Jarčeve iz slovenske, odnosno srpske mitologije, priču o Hromom Dabi.

Astromitologija

Svarog je, po nekim tumačenjima bio slovenski bog neba ili nebesa i on ima svoju priču , ali ne u ovom horoskopskom znaku. Taj isti Svarog je imao 2 sina, po jednom tumačenju, a to su Svarožić i Da(ž)bog. Po drugim tumačenjima to su 2 imena istog božanstva. Mi ćemo se u ovoj priči držati prve verzije.Da(ž)bog – ime ovog božanstva se može dvostruko tumačiti a može se u potpunosti razdvojiti na 2 različita božanstva: - Dabog, u osnovi je glagol dati, davati; to je bog koji ljudima daje.On luta svetom u liku starog, ponekad i ćopavog, sakatog čoveka, koji je prema dobrim ljudima darežljiv – daje a prema lošim je surov.