САНУ: Боркиња, психолошкиња, војникиња, секретарка - ГРАМАТИЧКИ НЕПРАВИЛНЕ · Hronograf.net. Одбор за стандардизацију српског језика Института за српски језик Српске академије наука и уметности коначно је објавио дуго очекивану Одлуку којом се, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, ставља тачка на све даље тврдње о исправности „родно диференцираног језика“ који нам се последњих година намеће преко медија и појединих владиних и невладиних структура, под притиском из иностранства. Уводне напомене Одбор за стандардизацију српског језика је до сада расправљао и званично реаговао на питања која су се односила на називе занимања женских особа – одлука бр. 57: Како именовати занимања и титуле женских особа (Списи Одбора за стандардизацију, X, 2008, с. 98–104). О томе постоје појединачни прилози српских лингвиста (Ковачевић, Клајн, Бугарски, С.
Савић и др.). Образложење 1. 2. 3. 4. 5. Препоруке и ставови одбора за стандардизацију српског језика Нацрт текста одлуке сачинила је Софија Милорадовић, члан Одбора за стандардизацију српског језика. Počela jezička borba borkinja i stručnjaka. Ivana Mićević | 08. oktobar 2017. 14:04 | Nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnost otvorio bolno pitanje. Gramatički muški rod nikako ne diskriminiše žene DA li bi ležeća policajka bila rodno ravnopravniji naziv? Ispunjavamo li društvene norme ako žene nazivamo vatrogaskinjama, logopetkinjama, vozačicama, urološkinjama ili lovkinjama? Treba li, rame uz rame sa "Marko i Ana su došli", uvesti i "Marko i Ana su došle" ili izmisliti neki novi glagolski oblik?
Sve ovo su pitanja koja je pred lingviste "bacio" Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti. On insistira na rodno osetljivoj upotrebi jezika, a zbog nesuglasica među ministarstvima i dalje čeka saglasnost Vlade Srbije i ulazak u skupštinsku proceduru. Lingvisti objašnjavaju da gramatički rod nema polno obeležje, te da nije reč o diskriminaciji žena ako se nazivaju profesorima ili vojnicima. Zakon o rodnoj ravnopravnosti spreman za Skupštinu: Ministarstvo negoduje, Vlada usvaja zakon Zorana Mihajlović: Nismo rođene samo za varjaču i kecelju. Ко каже борац уместо боркиња, платићe 1,5 милиона динара | Друштво. В. Ц. Спасојевић / И. Мићевић | 12. септембар 2017. 13:46 > 19:51 | Нацрт Закона о родној равноправности покренуо у јавности многобројна питања и несугласице. ОБАВЕЗНЕ квоте за мање заступљен пол у политичком и јавном животу, родно осетљив језик, драстичне казне због полне дискриминације - све то су одредбе новог Нацрта закона о родној равноправности, око ког се повела широка полемика.
Да нико неће добити отказ зато што припада неком полу, потврђују у Женској платформи за развој Србије, која је сарађивала на изради закона. - Према важећим прописима, забрањено је да основ запослења буде искључиво пол. Посебно много примедаба чује се на рачун родно осетљивог језика, због ког ће се мењати наставни планови и уџбеници, а и медији ће бити у обавези да га користе. Према речима проф. др Срета Танасића, потпредседника Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, силовање језика није добро.
. - Језик не воли неред, а не воли ни стеге. Ko kaže borac umesto borkinja, platiće 1,5 miliona dinara. V. C. Spasojević / I. Mićević | 12. septembar 2017. 13:46 > 19:51 | Nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti pokrenuo u javnosti mnogobrojna pitanja i nesuglasice. Tanasić: Inženjering u jeziku nije dobar, on ne voli nered OBAVEZNE kvote za manje zastupljen pol u političkom i javnom životu, rodno osetljiv jezik, drastične kazne zbog polne diskriminacije - sve to su odredbe novog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, oko kog se povela široka polemika.
Da niko neće dobiti otkaz zato što pripada nekom polu, potvrđuju u Ženskoj platformi za razvoj Srbije, koja je sarađivala na izradi zakona. - Prema važećim propisima, zabranjeno je da osnov zaposlenja bude isključivo pol. Posebno mnogo primedaba čuje se na račun rodno osetljivog jezika, zbog kog će se menjati nastavni planovi i udžbenici, a i mediji će biti u obavezi da ga koriste.
Prema rečima prof. dr Sreta Tanasića, potpredsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, silovanje jezika nije dobro. Психолошкиња, педагошкиња, гинеколошкиња и друге „шкиње” | Зелена учионица. Лингвиста Рада Стијовић сматра да увођење именица женског рода за означавање професије, као што су психолошкиња, педагошкиња или гинеколошкиња уопште није потребно јер се једноставно не уклапа у српски језик.
На овај начин никако се не постиже наводна равноправност полова, већ сасвим супротно – издвајају се различитости. – То је био разлог због кога су се жене у Србији пре више од сто година побуниле против својих женских презимена, на пример Марковићка или Марковићева, и тражиле да носе мушка презимена – Марковић. Управо зато да се не би издвајале, да се не би потенцирала њихова различитост. Дакле, када је име професије у питању, не бих мењала ништа. . – Политички коректан речник је исконструисан и исфорсиран.
У последње време међу доконим српским браниоцима части оцвалих девојака често се говори о укидању именица госпођа или госпођица, да се не би осећале увређеним оне припаднице нежнијег пола које нису хтеле или нису могле да нађу мужа. – Шиптари и Цигани сами себе зову тако. Психолошкиња, педагошкиња, гинеколошкиња и друге „шкиње” - Српски језик - Писменица. Лингвиста Рада Стијовић сматра да увођење именица женског рода за означавање професије, као што су психолошкиња, педагошкиња или гинеколошкиња уопште није потребно јер се једноставно не уклапа у српски језик.
На овај начин никако се не постиже наводна равноправност полова, већ сасвим супротно – издвајају се различитости. – То је био разлог због кога су се жене у Србији пре више од сто година побуниле против својих женских презимена, на пример Марковићка или Марковићева, и тражиле да носе мушка презимена – Марковић. Управо зато да се не би издвајале, да се не би потенцирала њихова различитост. Дакле, када је име професије у питању, не бих мењала ништа. Реченица: Ја сам професор, а моја сестра адвокат ни најмање не дисквалификује жену, нити нам одузима било каква права – каже Стијовић. О правилима промене женских презимена прочитајте ОВДЕ. – Политички коректан речник је исконструисан и исфорсиран.
Слично је и са именицама Циганин, Шиптар или црнац. – Шиптари и Цигани сами себе зову тако. Rodna ravnopravnost i jezik | Kulturna politika. Lingvisti koji se bave veštačkim jezicima, kao što su esperanto, ido ili, od novijih, slovio, imaju osnova da predlažu šta bi se u tim jezicima moglo promeniti, jer su ti malobrojni jezici nastali veštačkim putem, a izvesne izmene kroz koje su neki od njih prošli takođe su, uglavnom, prvo nastajale u glavama lingvista koji se tim jezicima bave. Lingvistika, ipak, ima za predmet, pre svega, prirodne jezike, a ne veštačke. Zato je osnovni zadatak lingviste da opisuje, objašnjava i normira ono što već postoji u jeziku, a ne da traži da se u sastav i strukturu jezika unese ono čega u njima nema. Zahtevi da se, u duhu nečijeg tumačenja aktuelne političke korektnosti, pogleda na odnose među polovima, za svaku imenicu muškog gramatičkog roda koja znači zanimanje, javnu funkciju, društveni status i sl. izmisli i u gramatičku normu uvede imenica ženskog roda sa značenjem odgovarajućeg pola, predstavljaju pokušaj nasilja nad jezikom.
(Autor je redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu) 0350-66731379073R.pdf. Европа и Срби: Драга Илић-Јонаш (1/2) Žena ženi lomi jezik | Aktuelno. Ljiljana MATEJIĆ-VUČkOVIĆ | 06. maj 2006. 19:26 | Komentara: 0 Uz Zakon o ravnopravnosti polova stiže nam i zahtev za lingvističku jednakost . Svenka Savić: Ako hoćemo ravnopravnost polova, onda i jezik mora da se prilagodi. Aleksandra Janković: Pribojavam rogobatnosti i stvaranja srpske varijante hrvatskog novogovora. Jasna Janićijević: Prilično sam konzervativna. Sebe i dalje nazivam profesorom ŽENE uveliko počinju da agituju za jezičku ravnopravnost, koja bi, i službeno, trebalo da bude usvojena paralelno sa Zakonom o ravnopravnosti polova.
U NEKIM medijima se već uveliko koristi ženski rod, za one reči za koje je do nedavno bio rezervisan samo muški rod. Prof. dr. DA se "kad je reč o ženama, primenjuje ženski rod" - slaže se velika većina lingvista, iz razloga koji se ne moraju poklapati sa onim feminističkim. Nakaradne nove reči za profesionalne titule u ženskom rodu | B92 Blog. Sve više čujem nekih novih čudnih, nakalemljenih reči za zanimanja u ženskom rodu. Pitam se čemu ove reči, pa mi kažu da se to sada smatra politički korektnim. Rečnik se menja kao oružije protiv diskriminacije.Ja bih imala mnogo štošta ovome da prigovorim a iz dva ugla. Prvo, preterano i nasilno krivljenje, kasapljenje jezika, poštopoto nametanje novih, amorfnih krpeža od reči da bi se postigao bilo kakav politički cilj je po mom mišljenju anti-kulturno.
Ovo posebno važi za reči i izraze koji su izvedeni iz antičkih jezika. Nasilne reforme jezika su takođje anti-demokratska birokratska prinuda, one favorizuju ritualno-političku primenu jezika a u cilju nametanja pravovernosti sopstvene vizure bez obzira na moguċe limitacije iste. Boljševizam je uverljiv istorijski primer da nije dobro beskompromisno razrgrađivati kulturu da bi se gradila politika. -Zato što nam govori da nam naše titule sada, kao i u prošlosti stoje "kao piletu sise". A znate li kada ċe to biti? Vid'la žaba…?